Blog?!

      Ovo osećanje pretstavlja snažno samoprekoravanje zbog neke učinjene/neučinjene stvari koji u saznanju ličnosti pretstavlja greh i pobuđuje osećanje krivice.
...Ljudi šta beše sa onom starom:"Ne žali ni zbog čega što ti je u nekom trenutku izmamilo osmeh na lice?". Čini se kao da smo svi to zaboravili ili nam možda čak i taj trenutak što je trebao izmamiti osmeh na lice nije bio ni specijalno lep ni vredan sadašnje samokritike?!

       Pa zbog čega onda uporno(makar ja) pravimo iste greške?! Posle toliko sam stvari što sam u životu učinio rekao da "neću nikad više" i to isto sam pogazio čini mi se bezbroj puta. Možda je jednostavno u tome stvar? Mozda ne trebamo da se ni za šta zaričemo i onda ćemo neke stvari u našem životu mnogo lakše prihvatiti. Jedan čovek je rekao da se samo glupi ljudi zariču da će nešto sigurno uraditi ili još gore da nešto sigurno neće uraditi,pa zašto smo onda mi svi tako jebeno glupi?! Isto kao i ona stara :"inteligentan uči na tuđim greškama,pametan na svojim ,a glup nikad ni ne nauči....Na moju veliku žalost shvatam da je nas iz ove treće grupe najviše(čast izuzetcima)...

                   Ne volim ni ovo što svaki put kad počnem da pišem nešto ne mogu da ostanem na jednoj temi,nego se trudim da sve što mi u datom trenutku padne na pamet napišem u ovako kratkoj formi,ali ajde....