Blog?!

 Evo, ovo je posveceno tebi tebi mom osloncu :)

Ti jedina znas kakav sam ja stvarno. Znas koje lice spremam za koju priliku, ti nisi naivna i ne gutas moje priče o samouverenosti, odvažnosti i malodušnosti, i voliš me pored svega toga i razumeš žašto povlačim neke poteze koji su svima osim nama nelogični. Neka, i treba da budu, nisu oni kao mi.

Uvek me guras i ne verujes kad kažem da ne mogu, nekad stvarno ni nisam mogao ,ali samo iskustvo pokušaja je vredelo. Znaš od onih malih sitnica kao "Ne možeš da zaboraviš da voziš rolere(posle deset godina ne voženja)" -broken hand sais you are wrong :) nema veze, mafinima i voćnim salatama si me odljutila.

Znaš i da kad se izderem to uglavnom radim zaštitnički ili iz nekih mojih čudnih pobuda, ali uvek i prevashodno iz ljubavi,makar bila uvrnuta. 

Nekad mi jako žao što se tako prema tebi ponašam, ali mislim da ti znas koliko te cenim, iako moji postupci ne pokazuju to dovoljno često. Sećaš se onda kad sam upao u depresiju, znala si da ćutiš kad je trebalo, a kad je trebalo pričati znala si prave reči, e pa takvih bas nisam puno imao u životu. Ti si ta osoba sa kojom volim i da cutim. 

Znam tvoj stav o našem odnosu,  ja želim da se promeni, znam da me ne gledaš samo kao prijatelja ,ali da ne želiš ovo da upropastiš. Jasno mi je da vidis i sama razliku izmedju mog ponašanja prema prijateljima i prema devojkama,pa ne želiš u to da upadnes. Nema veze,bilo kako bilo ,neke stvari će se između nas nadam se promeniti, ali mi molim te obećaj da neke nikad neće. Nisam nikad nekoga pustio dovoljno blizu da mi bude oslonac,ali eto ti si uspela...I izvinjavam ti se zbog patetike, zaista je nenamerna, ali mi se nekako provukla,znaš da nisam u tom fazonu.

 P.S. Znam da ovo nikad verovatno nećeš pročitati,ali meni je lakše da znam da sam probio led... drugi put će valjda biti lakše :)

 

Digitalni andjeo je dokumentarni film koji od nedavno kruzhi internetom. Autori nisu poznati,a navodno je uradjen na Hilandaru I odatle donet. Razlog zashto nisu poznati autori je verovatno u tome shto su isti optuzhili mnoge ljude,ideje,sisteme vrednosti itd.

Film pochinje sa listanjem ikona koje prati crkvena muzika.Prva tema koju ovaj chuveni “dokumetarac’' obradjuje je chipovanje ljudi I kakoje to neminovan proces kome cjemo svi da budemo podvrgnuti pre ili kasnije.

Jasno je da bi takva stvar trebalo da bude stvar izbora ,ali u filmu se takodje navodi da tje taj chip velichine zrna pirincha mocji da kontrolishe I nashe misli I emocije. Svako ko se malo razume u nauku zna da se misli prenose elektrichnim impulsima u mozgu ,a da su emocije uglavnom posledica neke od hemijskih reakcija u organizmu. 

Dakle prvo pitanje je kako cje ti nauchnici da nas chipuju ,a da mi toga nismo ni svesni,a drugo pitanje je kako je mogutje da neshto shto je toliko malo mozhe poseduje toliku kolichinu energije,hemikalija itd. ?  U nastavku pochinje da optuzhuje ogroman broj ljudi za satanizam, kao shto su Karl Marks,Fridrih Engels,Lenjin,Staljin,Vinston Cherchil,Dzordz Bush,Kondoliza Rajs,Toni Bler,Jaser Arafat,Bitlsi,Madonna idr.

Autor ovog (ne)dela takodje vrlo neubedljivo objashnjava kako je znak pis(peace) u stvari obrnuti slomljen krst koji je josh jedan od iskonsko satanistichkih simbola.On takodje kazhe da muslimani navodno uskoro krecu u sveti rat preko reke Eufrat da ubiju sve po njima nevernike. Njih 200.000.000 kretje u rat dok mi bezbrizhno sedimo zavaljeni u nashim foteljama. Autori insistiraju na besmislenosti evolucije I ne priznaju je,iako je nauchno dokazana I takodje kazhu da ni sam Darvin u nju nije verovao ,ali je morao da je uvede da bi se povinovao drugovima masonima kojih je navodno bio chlan.

Internet je ,po njima,naravno satanistichki izum,a www upochetku svake strane u stvari transkribovano  znachi 666 bez preterano logichnog objashnjenja,a da napomenemo film se distribuira iskljuchivo preko sajtova za download I sajtova kao shto su youtube I drugi,koji (gle chuda) pochinju sa www.

Kazhe da se zhene moraju drzhati tradicionalnih vrednosti I da budu nishta drugo do pokorne muzhevima ,ma kakvi oni njima bili,dobri ili rdjavi,zar ovo nisu stereotipi protiv kojih se svi zalazhemo?

Poshtedjene nisu bile ni Ujedinjene Nacije koje su optuzhene za okultne radnje,kao I da su svi njihovi predsednici bili u satanistichkoj sekti.A  jedna od sigurno najshokantnijih izjava koja se prikazuje jeste da cje ‘zlo doci od nachitanih’ shto cje ozbiljno prodrmativsvaku svaku obrazovanu osobu,sa nekim opshteprihvatjenom sistemom vrednosti.

Komentari gledalaca  na video su podeljeni,neke smatraju da je 100% istinit dok drugi pak uvidjaju ozbiljnost iznesenih optuzhbi , otvorenog antisemitizma I govora mrzhnje prema svemu drugachijem. U filmu nije poshtedjenani jedna religija osim pravoslavne. Isnesene su tvrdnje koje optuzhuju mnoge uticajne ljude,istorijske lichnosti,koproracije I institucije  za koje autor tvrdi da su zle,satanistichke,masonske itd.  

Jednostavno je chudno da neko delo za koje se tvrdi da je od revolucionarnog znachaja nema tvorca koji cje da stane iza njega,a pravoslavna crkva nije ni u jednom momentu izjavila da je video pravljen na Hilandaru,niti da ima ikakve veze sa istim. Naravno da je sloboda govora dozvoljena ,ali je isto tako podrazumevano da se odgovara za izrechene tvdnje I da one moraju biti potkrepljene dokazima ,jer u suprotnom nemaju nikakvu vrednost.

      Sanjarenje,po nekim istrazhivanjima prosechnom choveku na sanjarenje ode i do jedna trecina budnog vremena.

      Nije bitno da li si star ili mlad,ruzhan ili lep,crn ili beo....Svi sanjarimo. Takodje nije bitno da li smo pesimisti ili opstimisti,opet svi to radimo.

      Sanjariti se mozhe o svemu,ma bukvalno svemo...mozhemo da sanjarimo o kolima,ljubavi,uspehu,sreci,itd..Niste nichim osim svojom mashtom ogranicheni.

      Ali da li ste primetili da euforija koju bi trebalo da osetite kad ostvarite svoje toliko ischekivano sanjarenje nikad nije dugog veka.

     Onako,osecaj koji dozhivimo nikad ne potraje ni desetinu vremena koju smo proveli razmishljajuci o njemu...Naravno da se mi svi osetjamo ponosno kad ostvarimo neshto za shta smo se dugo zalagali ,da tih 30 sekundi,10 minut,sat,dan,ma nek' je i shest meseci stvarno izgledaju onako "worth wile",mada ako budemo iskreni, dok ishchekujemo neshto uvek mislimo da kad to ostvarimo da tjemo biti bezgranichno srecni itd....na zhalost ne ide sve uvek tako...

     Mislim,  nemojte me pogreshno shvatiti,ja sam chitav zhivot posvetio mashtanju i bivao i hvaljen ,ali i kudjen zbog toga ,ali me nekako jako pogodi razocharenje kad shvatim da neshto za shta sam se dugo borio nije ni upola dobro koliko sam zamisljao,jer smo mi ljudi kao rasa skloni idealizovanju stvari koje nas interesuju u pozitivnom smislu,naravno...

     Znate ono kad vam se neko svidja,pa pronalazite nemogutje nachine da se priblizhite,da stupite u kontakt,pa kad dobijete prvu poruku na vrhuncu ste srece,a onda se na kraju sve rasprshi,jer nikad nije toliko dobro kako ste mislili.

      I sanjarenje kao i sve drugo naravno ima svoje dobre i loshe strane,mada mislim da ipak dobre preovladjuju,tj u to zhelim da verujem i o tome sanjarim,jer bi ovako sve bilo po malo sivo i dosadno... 

 

Kazhu da je ona neko pogonsko gorivo koje pomazhe svakom umetniku da se izrazi u sferi njegovog delovanja I shire. Ona je u samoj sushtini talenta,ali nikome josh nije potpuno jasna.Mozhe biti u mirisu,ljubavi,tugi,prolecu,u pogledu sluchajnog prolaznika,bukvalno u svemu shto nas okruzhuje,ali put do nje nije uvek tako lak.

 Kazhu da devedeset posto virtuoznosti umetnika lezhi  u radu ,a samo deset u talentu,pa kako to da onda bez tih deset posto ne mozhesmo da funkcionishemo -nikako. Kakav je umetnik bez ideje ili inspiracije? Ona oznachava pochetak svakog stvaranja,I bez nje smo osakatjeni. Potrebna nam je u organizaciji zhivota,jer zhivotu  daje lichni pechat I potreban kvalitet,bez onog odvratnog prizvuka na mediokritet I komformizam.

Setite se kad naidjete na neki ogroman problem I jako vam je teshko,pokushavate da ga reshite I konstantno udarate u zid bez naznake poboljshanja. I bash kad nam se ova situacija uchini nereshivo,pochnemo da tonemo u depresiju pratjenu onim odvratnim osetjanjem bespomotjnosti,dugo zheljeno olakshanje ne dolazi kada ga reshimo nego kad za njega nadjemo valjanu ideju I shvatimo da je problem reshiv,onda chak mozhemo I da pochnemo da uzhivamo u njegovom reshavanju.

   Kazhu da se ona ne mozhe nauchiti I stetji  nju ili imash ili nemash. Ali smo opet svedoci da nam se jedna iz druge radja I nastaje,zato I moramo da pochenemo sa onima manje vrednima I shvatitjemo kako se upotpunjujemo kao lichnosti sa svakom sledetjom.

   Svestan sam da izgleda kao da mesham inspiraciju koja bi trebala da bude posebno stanje duha,neka stvaralachka zamisao I ideju koja oznachava pojam savrshenstva josh od stare Grchke filozofije,ali mislim da su podjednako vredne I bitne ne samo u Umetnosi vec I u svakoj pojedinachnoj ljudskoj akciji… Iako su one posebne I bitne izmedju njih nikada nije bila jasna granica,jedna za drugu su jako bitne I medjusodno su mnogostruko isprepletene.

      Ovo osećanje pretstavlja snažno samoprekoravanje zbog neke učinjene/neučinjene stvari koji u saznanju ličnosti pretstavlja greh i pobuđuje osećanje krivice.
...Ljudi šta beše sa onom starom:"Ne žali ni zbog čega što ti je u nekom trenutku izmamilo osmeh na lice?". Čini se kao da smo svi to zaboravili ili nam možda čak i taj trenutak što je trebao izmamiti osmeh na lice nije bio ni specijalno lep ni vredan sadašnje samokritike?!

       Pa zbog čega onda uporno(makar ja) pravimo iste greške?! Posle toliko sam stvari što sam u životu učinio rekao da "neću nikad više" i to isto sam pogazio čini mi se bezbroj puta. Možda je jednostavno u tome stvar? Mozda ne trebamo da se ni za šta zaričemo i onda ćemo neke stvari u našem životu mnogo lakše prihvatiti. Jedan čovek je rekao da se samo glupi ljudi zariču da će nešto sigurno uraditi ili još gore da nešto sigurno neće uraditi,pa zašto smo onda mi svi tako jebeno glupi?! Isto kao i ona stara :"inteligentan uči na tuđim greškama,pametan na svojim ,a glup nikad ni ne nauči....Na moju veliku žalost shvatam da je nas iz ove treće grupe najviše(čast izuzetcima)...

                   Ne volim ni ovo što svaki put kad počnem da pišem nešto ne mogu da ostanem na jednoj temi,nego se trudim da sve što mi u datom trenutku padne na pamet napišem u ovako kratkoj formi,ali ajde....

 

       

 

 

     Nova godina?!?!

 

          Ovaj praznik me je uvek potsećao na ono lepo budjenje,znate ono kad pogledate kroz prozor,napolju sve belo,a vi u toploj sobi ušuškani u nekoliko pokrivača i u tom momentu ulazi majka sa velikom kutijom u koja je puna ukrasa i onda zajedno kitite kuću.

          Predveče onda te odvedu na slikanje sa Deda Mrazom,pa se ti presrećan vratiš kući sa ogromnim paketićem koji ne možeš da poneseš jer je za tebe prevelik,pa ga naravno tati uvališ . Taj dan nije moglo ništa da pokvari. Cela porodica na okupu,topla kuca puna lampica i ukrasnih traka,slatkiša koliko god možeš da pojedeš i povrh svega smeš još i da ostaneš budan posle dvanaest(logično?!).

    Ležim sad i dok završavam ovaj blog koji nije imao smisla slike nove godine pre nekih deset godina su mi pred očima. Hteo sam sad da povučem paralelu i da sagledam realno na šta nam se sad ta "nova godina" svodi. Ipak to neću uraditi,napraviću neku vrstu autocenzure jer sam suviše lepo raspoložen za to. hm...i tako ovaj moj blog ostade bez smisla?! Nema veze,za prvi put(nadam se ne i poslednji) ok je,mozda nije zanimljivo napisan ,ali je meni pomogao da se prisetim nekih lepih trenutaka.....i da ,naravno, srećna vam svima nova godina i budite srećni,a pod tim se ,mislim , sve podrazumeva...